EVO ŠTA BI BILO KADA BI PUTIN IZVRŠIO INVAZIJU NA LITVANIJU: Rezultati bi zaprepastili Evropu!

Evropske vlade se pripremaju za rat sa Rusijom. Nedavno objavljena ratna simulacija sugeriše da nisu spremne.

Upad Rusije, ili čak otvorena invazija, na zemlje Organizacije Severnoatlantskog ugovora i Evropske unije postao je verovatniji zbog evropskih tenzija sa predsednikom SAD Donaldom Trampom oko Grenlanda, Ukrajine, trgovine i drugih pitanja, kažu mnogi evropski bezbednosni i politički lideri, piše The Wall Street Journal.

Oni ukazuju na to da je Rusija prešla na ratnu ekonomiju, usmeravajući nacionalne resurse na program ponovnog naoružavanja i vojne regrutacije koji daleko prevazilazi potrebe kampanje u Ukrajini.

Ključno pitanje glasi: koliko brzo?

Ranije uverenje u Berlinu i drugim prestonicama bilo je da Rusija neće moći da ugrozi NATO pre 2029. godine ili otprilike tada. Sada se formira rastući konsenzus da bi takva kriza mogla nastupiti mnogo ranije, pre nego što Evropa, koja povećava sopstvena ulaganja u odbranu, bude u poziciji da uzvrati.

"Naša procena je da će Rusija moći da premesti velike količine trupa u roku od jedne godine", rekao je u intervjuu holandski ministar odbrane Ruben Brekelmans. "Vidimo da već povećavaju svoje strateške zalihe i šire svoje prisustvo i kapacitete duž granica NATO."

Predsednik Rusije Vladimir Putin želi da vaskrsne slavu Ruskog carstva, čineći zemlje koje su nekada bile njegov deo, poput baltičkih država Litvanije, Letonije i Estonije, očiglednim metama. Sve one su već dve decenije članice EU i NATO.

"U mojoj zemlji je nervoza veoma vidljiva, ali se istovremeno pripremamo da se branimo", rekao je Deividas Matulionis, savetnik za nacionalnu bezbednost Litvanije.

Iako Litvanija očekuje da joj Sjedinjene Američke Države i drugi saveznici iz NATO pomognu u slučaju ruskog upada, dodao je da sopstvene trupe zemlje ne treba potcenjivati: "One će se boriti, sigurno, čak i pre nego što stignu pojačanja."

Vojni planeri NATO takođe su zabrinuti zbog potencijalnih ruskih namera prema švedskim, finskim i danskim ostrvima u Baltičkom moru, delovima Poljske i krajnjem severu Norveške i Finske, kao i zbog kampanje udara na evropsku stratešku infrastrukturu sve do zapada, uključujući holandsku luku Roterdam.

Vežba koja je simulirala ruski upad u Litvaniju, a koju su u decembru organizovali nemački list Die Welt zajedno sa Nemačkim centrom za ratne simulacije Univerziteta Helmut Šmit Oružanih snaga Nemačke, postala je predmet žestokih rasprava unutar evropskog bezbednosnog establišmenta još pre nego što je list u četvrtak objavio njene rezultate. Vežba je uključivala 16 bivših visokih nemačkih i NATO zvaničnika, poslanika i istaknutih bezbednosnih stručnjaka koji su igrali uloge u scenariju postavljenom u oktobar 2026. godine.

U vežbi je Rusija iskoristila izgovor humanitarne krize u ruskoj eksklavi Kalinjingrad kako bi zauzela litvanski grad Marijampolje, ključno raskršće u uskom pojasu između Rusije i Belorusije. Rusko predstavljanje invazije kao humanitarne misije bilo je dovoljno da Sjedinjene Američke Države odbiju da aktiviraju član 5 NATO, koji predviđa savezničku pomoć. Nemačka se pokazala neodlučnom, a Poljska, iako je mobilisala snage, nije poslala trupe preko granice u Litvaniju. Nemačka brigada koja je već bila raspoređena u Litvaniji nije intervenisala, delimično zato što je Rusija koristila dronove da postavlja mine na putevima koji vode iz njene baze.

"Odvraćanje ne zavisi samo od sposobnosti, već i od toga u šta neprijatelj veruje kada je reč o našoj volji, a u ratnoj simulaciji moje 'ruske kolege' i ja smo znali: Nemačka će oklevati. I to je bilo dovoljno da pobedimo", rekao je Franc-Stefan Gadi, vojni analitičar sa sedištem u Beču, koji je u vežbi igrao načelnika ruskog Generalštaba.

Grad sa oko 35.000 stanovnika, Marijampolje je dom jednog od najstrateškijih čvorišta auto-puteva u Evropi. Ka jugozapadu vodi superauto-put Via Baltika ka Poljskoj, zakrčen kamionima iz cele EU i Ukrajine. Ka zapadu vodi tranzitni put između Belorusije i Kalinjingrada koji Litvanija, prema sporazumu, mora da drži otvorenim za ruski saobraćaj. Ove sedmice bio je pun ruskih kamiona, uglavnom bez oznaka na kontejnerima, koji su, neposredno pre granice, prolazili pored tornja sa ukrajinskom i litvanskom zastavom i motom "Zajedno do pobede".

U ratnoj simulaciji, bez američkog liderstva, Rusija je u roku od nekoliko dana uspela da uništi kredibilitet NATO i uspostavi dominaciju nad Baltikom, raspoređujući početne snage od svega oko 15.000 vojnika.

"Rusi su postigli većinu svojih ciljeva bez pomeranja velikog broja sopstvenih jedinica", rekao je Bartlomjej Kot, poljski bezbednosni analitičar koji je u vežbi igrao poljskog premijera. "Ono što mi je ovo pokazalo jeste da, kada se suočimo s eskalatornim narativom sa ruske strane, u našem razmišljanju je duboko ukorenjeno da smo mi ti koji bi trebalo da deeskaliraju."

U stvarnosti, Litvanija i drugi saveznici imali bi dovoljno obaveštajnih upozorenja da izbegnu ovakav scenario, rekao je kontraadmiral Giedrijus Premeneckas, načelnik Generalštaba odbrane Litvanije.

Čak i bez saveznika, litvanske oružane snage, 17.000 u mirnodopsko vreme i 58.000 nakon trenutne mobilizacije, bile bi u stanju da se nose sa ograničenom pretnjom Marijampolju, rekao je on.

I sama Rusija morala bi da uzme u obzir visoke uloge, dodao je: "Za Rusiju bi to bila dilema da održi Kalinjingrad, i ako Rusija nešto započne, NATO mora veoma jasno da kaže da će, ako to učini, izgubiti Kalinjingrad."

Komandant nemačkih kopnenih snaga, general-potpukovnik Kristijan Frojding, rekao je tokom posete Litvaniji u sredu da, iako NATO obaveštajne službe i dalje procenjuju da Rusija neće biti u stanju da deluje protiv članica saveza pre 2029. godine, Nemačka i njeni saveznici "spremni su za borbu večeras, šta god da je potrebno". Dodao je da neće spekulisati o tome koliko je vremena Evropi preostalo.

Rasprava o neposrednosti ruske pretnje određuje prirodu evropskog vojnog planiranja. Skeptici ukazuju na spor tempo ruskog napredovanja u Ukrajini, gde se Putin zaglavio u skupom ratu iscrpljivanja, izgubivši više od milion ljudi.

"Putin je praktično u svemu u čemu je nameravao da uspe, podbacio", rekao je u intervjuu finski predsednik Aleksander Stub. "Nije čak ni pokušao da dođe do NATO jer ne uspeva u Ukrajini. Zato ne precenjujte ruske kapacitete."

Dok Rusija mesečno regrutuje oko 35.000 novih vojnika, ona na ukrajinskim ratištima mesečno gubi oko 30.000, što usporava njenu sposobnost za nagomilavanje snaga, rekao je Premeneckas.

"Veoma smo zahvalni Ukrajincima koji nam svakog dana, svojom krvlju i svojim gubicima, kupuju vreme da se bolje pripremimo", rekao je on. "Mi to vreme koristimo mudro jer znamo da će, ako dođe do dogovora u Ukrajini, Rusija ubrzati svoju ratnu mašinu. Nemamo luksuz da dozvolimo Rusiji da oseti da smo slabi."

Čak i bez sporazuma o Ukrajini koji gura Trampova administracija, neki evropski zvaničnici i bezbednosni analitičari kažu da bi ruska vojska trenutno mogla da oslobodi čak 200.000 ratom očvrslih vojnika jednostavnim prelaskom sa ofanzivnih operacija na držanje linija. To je više vojnika nego što je Putin upotrebio za početnu potpunu invaziju na Ukrajinu 2022. godine.

"Putin je oportunista i, ako vidi priliku, poigravaće se njome, testirati reakcije i, kada bude imao više sposobnosti, pokušati da proširi rezultate", rekao je Niko Lange, bivši visoki nemački zvaničnik za odbranu i viši saradnik Minhenske bezbednosne konferencije koji je učestvovao u vežbi lista Die Welt.

"To može da se dogodi već sada. Ako je cilj da se pokaže da član 5 NATO ne funkcioniše i da se Evropljani podele, ono što vam je potrebno jeste volja, a ne izuzetno velike vojne sposobnosti. Zašto bi Putin čekao da Evropljani budu spremni?"

Ruski zvaničnici insistiraju na tome da Kremlj nema pretenzije prema teritorijama članica EU ili NATO. Rusija je takođe pre četiri godine tvrdila da nema nameru da izvrši invaziju na Ukrajinu.

Nova nacionalna strategija odbrane Trampove administracije, objavljena u januaru, navodi da će Rusija "ostati trajna, ali upravljiva pretnja" istočnim članicama NATO. Međutim, dodaje se da Rusija "nije u poziciji da pokuša uspostavljanje evropske hegemonije" jer je evropski saveznici daleko nadmašuju po broju stanovnika, ekonomiji i, samim tim, latentnoj vojnoj moći.

Zbog toga Rusija ne bi pokušala da vodi protiv NATO rat iscrpljivanja kakav vodi u Ukrajini, ali to nije razlog da bude potpuno odvraćena.

"Produženi rat bi bio štetan za Rusiju jer bismo ih nadmašili u proizvodnji i mobilizaciji", rekao je potpukovnik Amund Osflaten, koji predaje kopneno ratovanje i doktrinu na Norveškom univerzitetu odbrane. "Dakle, ako će nešto da urade, želeli bi da to učine rano, kada mogu da zauzmu povoljne položaje koje kasnije lako mogu da brane."

Upravo to se dogodilo u scenariju lista Die Welt. Aleksandar Gabujev, direktor Centra Karnegi za Rusiju i Evroaziju u Berlinu, koji je u vežbi igrao Putina, istakao je da je dimna zavesa "humanitarne" intervencije bila ključna za omogućavanje ruskog osvajanja. "Bilo je veoma korisno neprestano udarati u bubnjeve da nam je potreban humanitarni koridor jer zli Litvanci sprečavaju da snabdevamo siromašne i gladne ljude u Kalinjingradu."

Takve hibridne taktike, naročito u trenutku kada mnogi u Trampovoj administraciji otvoreno prihvataju Putinov narativ, predstavljaju sve veću pretnju donošenju odluka u NATO, kažu evropski zvaničnici.

"Postoji siva zona i, kako Rusija preduzima dodatne korake, ta siva zona postaje tamnija", upozorio je Brekelmans, holandski ministar odbrane.

"Na kraju, na pogođenoj članici NATO i na preostaloj 31 članici je da odluče da li je linija člana 5 pređena. Rusija, naravno, zna da to nije egzaktna nauka, i mi znamo da će pokušati da to dodatno gura."

Bonus video:

(Espreso/Telegraf/Preneo D.M.)